Косовска
опомена
Сви већ
знате Српчад мала,
На Косову
што се збило;
Како нам је
са неслоге
Пострадало
Српство мило.
Моћ и слава
српског рода,
И његова
сјајна круна
Са неслоге и
издајства
На Видов-дан
паде туна.
Цар Лазара,
Обилића,
И без броја
великана;
Косово је
прогутало
Немилога
тога дана.
Ал’ нека нас
Српчад драга,
Тјеши увјек
нада мила;
Да смо тићи
са Косова
Да и нама
расту крила.
Па да ћемо
једном моћи
Милошевом
силном снагом,
Осветите
лазаровце
Што крв даше
роду драгом.
Само Српчад
моја мила,
Сви молимо
благог Бога:
Да међ’ нама
прво мјесто
Заузима
света слога.
Па ће слава
српском роду,
Ускрснути
опет жива,
Као што је
некад била
У времена
Душанова.
Бар (Црна
Гора) Мило Јововић
“Голуб” бр. 11 и 12
1895.
Нема коментара:
Постави коментар