петак, 30. март 2018.

Секула Дрљевић - Сан



Др. Секула Дрљевић




Сан

Снивао сам млого, млого,
О чему све Бог ће знати,
Сад се сетит’ не би мого,
На једном ми дође мати.
Прихватих јој руку меку, и одох је целивати,
Не могах јој ништа рећи, тек изустих: “Мати, мати….”

Сад ме грли, па ме теши,
Сад нада мном сузу лије;
Сад ме гледа, па се смеши
И пита ме, како ми је.
Има’ бих јој млого рећи, али рећи нисам мог’о,
Погледам је, па уздахнем, и пролијем суза млого.

“Сећаш ли се оног’ дана
Кад ми с чела усијана
Смртни тека’ зној;
Ти кренуо у свет бели
А твоја ти мајка вели:
Не ид’ сине мој.”
Ја преда њу хтедох клећи, али ми се снага узе,
И хтедох јој нешто рећи, али само пролих сузе.

“Ал’ у свету где си да си
Уза ти је твоја мати,
Кад ти суза лице кваси,
Она ће је обрисати.”
То ми рече, нестаде је, а ја почех уздисати,
Пробудих се и очајно викао сам: “Мати, мати….”

Ср. Карловци                Секула Дрљевић


“Голуб” бр. 8    1902.























Нема коментара:

Постави коментар