Не плашим
се…
Ја сам
Србин, челик љути –
Не плашим се
туђе силе,
Српкињу сам
мајку сис’о;
Српска крв
ми ври кроз жиле.
Па нек
душман у свом бјесу
Пери, сипље
стр’јеле своје;
Не плашим
се, јуначко је
У прсима
срце моје!
Завјештај ми
прађедова
Окријепи моћ
и снагу,
Да се борим,
да с’ опирем,
Домовину
бранит’ драгу.
Налаже ми
дужност света,
Да не клонем
духом, снагом;
Но да гинем
за слободу
Тим
најљепшим српским благом.
Па сад да се
кога плашим,
Бих ли с’
мого Срб већ звати?
Не дај Боже!
би ме тада
Проклињала
српска мати.
Вјеран дакле
роду бићу,
И за њ’ крв
ћу моју лити:
Ал’ никада
до вијека
Страх ме
неће с тога бити.
У Бару,
(Црна Гора) 1895.
Мило Јововић
“Голуб” бр.
13 и 14 1895.
Нема коментара:
Постави коментар