Мило Јововић - У туђини

Мило Јововић

У туђини

Ходио сам свуд по св’јету

И обиша’ сваку страну,

Да добијем себи храну,

Као пчела по цвијету.

Сусрео сам у мом путу,

Неприлика сваке врсте!

Ал’ сам био снаге чврсте,

Сносит’ сваку бијед љуту.

“Туђа земљо, туго моја”!

-Уздахо би чешће пута-

“Тешко оном који лута;

Ког’ не храни мајка своја.

Без срца су туђи људи,

У њих нема утецишта,

Помоћ’ туђем неће ништа.

Ледене су њине груди!”

Српски роде! мој честити,

Ој ти мила земљо моја,

Ти ћеш синку дат’ покоја

И мило га утјешити.

По твоме ћу – од сад крају –

Тражит твоје слатке хране.

Уживаћу моје дане

У слободи к’о  у рају.

Испод твога ведра неба,

Тебе харан вјек ћу бити,

И своју ћу крвцу лити

Сваког часа кад устреба.

Бар (Црна Гора), 1897.    Мило Јововић

“Голуб” бр. 22   1897.