Црногорац
Црногорки
Збогом,
драга, на бојиште идем,
Књаз ме зове
с душманима с’ клати;
Бог ће знати
кад ћу да ти дођем,
А можда ћу и
тамо остати.
Али ако
Божја воља буде,
Те останем
на бојишту равном, -
Онда знади,
да сам вјеран роду
И свом књазу
погинуо славно.
Моју дјецу,
пази, негуј храни;
Кад одрасту
уч’ их, драга моја,
Кад наступе
борбе и мегдани
Нека иду
сред љутога боја.
Нека свете
свога баба мила,
Који паде за
драгу слободу;
И нак свагда
своју крвцу лију
За користит’
србинскоме роду.
Нека вјерни
буду домовини,
Црној Гори –
она нам је мати –
И цијелом
Српству поноситом.
-Тај ћеш
наук њима, мила дати.
Колашин
(Црна Гора) Булатовић-Ибријски
“Голуб”
бр.6 1900.
Нема коментара:
Постави коментар