Домовини
Мила си ми
домовино
Па те за то љубит
морам,
Мила си ми
па се дичим
Са јуначким
твојим горам’.
Мило ми је
твоје ст’јење
И долови и
врлети;
Што су крвљу
покапани
За слободу и
крст свети.
Мили су ми
соколови
И змајеви
огњевити,
Што на твоје
голо ст’јење
Остали су
гњезда вити.
Миле су ми
твоје виле
Планинкиње,
које знаду
Да у борби и
невољи
Рањенику
помоћ даду.
Ах сврх
свега мили су ми,
Кад си тако
балгодатна;
Па те љубим
домовино
Слободицо
моја златна.
У Бару (Црна
Гора) 1892.
Мило Јововић
“Голуб” бр.
3 1893.
Нема коментара:
Постави коментар