среда, 06. децембар 2017.

Милош Видаковић - Писмо драгани



Писмо драгани

Високо усред камених литица,
Где се пут топлог и далеког југа
Царева цеста тајно вијуга,
Наша је кула будна чуварица.

Тишина овде лежи изнад свега
И зимски покров; куд се око баци
Све сами бели врси ледењаци
И шуме борја у китама снега.

И увек тако. Тек кад вече распе
Звездана кола, и све миром заспе
Ја самац сањам и сећам се дана

Када вас летос заносну и младу,
Видех у белом престоничком граду,
На крунисању цара нам Душана.

Милош Видаковић “Царски сонети”








Нема коментара:

Постави коментар