Писмо драгани
Високо усред камених литица,
Где се пут топлог и далеког југа
Царева цеста тајно вијуга,
Наша је кула будна чуварица.
Тишина овде лежи изнад свега
И зимски покров; куд се око баци
Све сами бели врси ледењаци
И шуме борја у китама снега.
И увек тако. Тек кад вече распе
Звездана кола, и све миром заспе
Ја самац сањам и сећам се дана
Када вас летос заносну и младу,
Видех у белом престоничком граду,
На крунисању цара нам Душана.
Милош Видаковић “Царски сонети”
Нема коментара:
Постави коментар