Полазак
Јутро. Долином када као пена
Вијуга поток кроз врбе и честу
Закрчила је сву цареву цесту
Голема војска, војска небројена.
Певање, граја, дозивање, вика
На све су стране. У поворку дугу
Слегнуле се, стижућ једна другу,
Чета пешака, тешких коњаника.
Звук дугих труба оштро се разлеже,
Свечано, звонко и јечи кроз свеже
Сунчано јутро. Далеко се виде
Блистава копља, шлемови. То верна
Непобеђена, силна, неизмерна
Царева војска на Косово иде.
Милош Видаковић “Царски сонети”
Нема коментара:
Постави коментар