субота, 02. децембар 2017.

Милош Видаковић - Краљевић Марко



Краљевић Марко

Док јужњак с дахом растопљена снега
У полумрачне магле обавија,
Све горе као кругом мистерија
Све стене као градове врх брега.

Ето га, слази са пропланка ломна,
Увијен тамном олујом и хуком
Водећи снажном и јуначком руком
Шарина, коња гојна и огромна.

Ето га, слави као бор усправан
Од усуда се крену, или, славан
С мегдана неког, са горских утрина,

Ко весник једне праведности страшне
Ко пророк снаге једне презамашне
Потомак силни дурмиторског џина.

Милош Видаковић “Царски сонети”








Нема коментара:

Постави коментар