Турци
Турски се коњи пропињу и вриште
Обесно земљу копитама рију.
Зелени турски барјаци се вију
Низ дуго поље, сутрашње бојиште.
И чете грну, грну као олује
Множина грдна притисла пољане.
Сви носе стреле, стреле отроване
Сви носе сабље љуте као гује.
Страшан се замах низ поље таласа
Уз грмљавину муклих таламбаса
И цику зурни, безброј јањичара
За борбом вришти. Уз циктање бесно
Заљуљала се тако урнебесно
Ордија силног отоманског цара.
Милош Видаковић “Царски сонети”
Нема коментара:
Постави коментар