Поезија
Мила ми је поезија
Јер ми она радост буди,
Она ми је тумач прави
Осјећаја мојих груди.
С пјесмом пјевам српску славу
И набрајам див-јунаке,
С пјесмом штујем род мој мили
Дижући га под облаке.
С пјесмом гласим све по реду
Од Косова што се згоди,
Муке тешке, крвне борбе,
Које од тад Србин води.
С пјесмом жарком обожавам
Ове свете горе наше;
И њихове соколове
Што слободу сачуваше.
С пјесмом ми се – вај, на жалост –
Чешће суза оку јавља,
Кад промишљам да брат брату
Зло радећи замак стваља.
С пјесмом ће ми душа млада
Занесена увјек бити,
И с њоме ћу српском роду
Лаворови вјенац вити.
Бар М. Јововић
“Голуб”
бр.17 1903.
Нема коментара:
Постави коментар