Нестор Жучни - У име одговора

 

У име одговора

На лажи о Србији и краљу Петру І.

 

Слободановић

 

“Дели-Њус” је ових дана доносио саме лажи,

Да Србија не ће Петра, него другог краља тражи

Да Србија не ће Петра..... збацила би њега с трона,

А узела себи неког Едвардовог тамо Џона....

 

Q грдне ли лажи, људи – гадна, крупна масна доста!

А “Дели-Њус” ово рече, па и опет жив још оста.....

Ал’ нека га, нека лаже, та баби се нешто снило,

Па не прича снове грдна, но к’о вазда што је мило....

 

И јоште се други прсти, друге панџе овде виде....

А чије би него бечке камариле, - ох аспиде! –

....Јер проданих пера има - не било их драги Боже!

А у ње је доста пара са народне јадне коже.....

 

***

У Босни се богме кува, већ одавна ври и кипи ...

Мађар опет чека згоду, па да и он силан ђипи....

Чеси хоће своју круну, - ал” ни Пољак не ће лијо......

А за свима још си и ти, о, блажена Италијо!

 

И сад гладна Аустрија, коју нико не зајази,

Као вазда, тако и сад, у најниже лажи слази;

У своје се замке сплела па окрени и обрни,

На кога ће? Хајд Србију пред другима да оцрни.......

 

Да, кад једном дође доба, на се дигну од свуд мањи,

Њена кућа ватром букне, пламеном се сва запали,

Не би л’ могла онда каз’ти - е и јесте, тако бива -

“Србија је - нико други - само она овом крива....”

 

***

Заболела глава Фрању, - она глава стара седа..

Јер онаког српског Краља на престолу српском гледа,

.... Оно дивно достојанство, родољубље оно веље,

Они снови и идеје, оне српске наде, жеље.....

 

Она брига око рода с којом Петру срце бије

За Србином братом сваким у земљама ван Србије,

И врлине многе друге, са којима Петар влада

Све то Фрању љуто тишти, Петар му се не допада!.......

 

Па је хтео нашег Петра са којим се Срби диче –

Сва Европа и свет цео у грдњама да повиче.

Ал’ Србија јетко грми:„Гле ти оног старог доле!

Велики је ово Петар; пријатељу, капу доле!”.

 

***

А ми ово утувимо: - не будимо пуке луде,

Век кад наши, “пријатељи“ почну да нас грде, куде,

Онда знајмо да је добро......Пружају л’ нам они кнута,

Не примајмо! јер баш тад смо на средину права пута!!!

 

Чикаго, Ил., 5/18 XII., 1906.

 

"Српска независност" бр.  42 1908