Нестор Жучни - Песма слободе

 

 

 Песма слободе

 

Нестор Жучни

 

Осећам свежи дах њен у близини;

Ево је, иде с буром и олујом,

Да оне, што су доле у низини,

Прожме са светом својом силном струјом.

 

Да пуни срџбом оне, који трпе;

Робове храбри и уздиже мале;

Претвори у прах и немоћне хрпе

Све оне хуље, што жаре и пале.

 

Лучу ће своју она гордо дићи,

И с њоме напред корачати снажно,

А за њом ћемо ми, презрени, ићи

Без труни страха, смело и одважно.

 

И биће борбе! Зла ће бити многа!

Писнуће земља с крви проливене!

Ал нека буде и горе од тога;

Среће су наше у жучи скривене!

 

Под жаокама силничкога беса

Нека се крше груди нам и плећи,

Она је за нас више од небеса –

И достојна је жртава и већи!

 

Ми ћемо с вером у борбама бити,

Силнији него набујале воде –

И с вером најзад херојски и свити

Божанску химну Вечите Слободе!