Нестор Жучни - Успомена на Владимира Јововића

 

 

 

 

Нестор Жучни

Калифорнија

 

Успомена

на Владимира Јововића

(На српском гробљу у Колми.)

 

Горућа љубав мог срца врела

И харност братска дужности свете

Пјесму је ову, ах, произвела,

Њом спомен теби да се оплете.

 

Кад се копа која нова рака

У гробовљу нашијех земљака,

Тад, ти на ум пану познаници

Који давно труну у земљици;

 

Читаш слова с крста-споменика

И сјећаш се драгих покојника,

Ал’ надгробну тек оставиш траву,

Све временом предаш забораву.

 

Ти си умро драги Владимире,

Ал твој спомен лако не умире,

Јер не прође бијелога данка

Ни веселог братскога састанка

Да се твоје име не спомене

И о теби миле успомене,

Редом Срби у овоме граду

Сви о теби л’јепо причат знаду;

Од љубави звали су те: Владо!

Од милоште називаху: Јадо!

А с весеља и умјесне шале

Сви те ево још и данас хвале....

 

Је л’ се српска пјесма захорила

И о Српству ријеч прозборила,

Аох, Владо! већ таквога нема,

Ти свуд бјеше међу првијема.

А је л’ било да се штогод снује

Да с’ и амо српско име штује;

Коло браћа сложно да поведу.

Ти си био у првоме реду

И гледао при свакоме склопу

Унапријед да се крочи стопу.