Нестор Жучни - Нека буде!

 

 

 Нека буде!

Посвећено г. Јаши Томићу

- Прока Јовкић (Слободановић). –

 

Нека Србин на светиње пљуне

И остави језик своје мајке.

Али она нек заман не куне

Јер светиње не постају бајке.

 

Нек опусте домови и школе

Што Србињством Унгарију скврне;

Нек се Света у гробу преврне

Кад Српчићи српски не узмоле.

 

Српска вила нек гуслама тресне

О Маркову и Милоша главу,

Па пек венце Апоњију вије;

 

Ново, доба песму пека кресне,

Нову песму новом забораву;

Нека буде што још било није!