Нестор Жучни
Устају они...
Револуционарцима
Страшни ко силе подземних огњева,
Пламови којих до у звезде сижу;
Врели ко сунце
жарког летњег днева-
Таки се они из мртвила
дижу.
Устају они...
Ко олуј силни ил бујица реке,
Ил оркан који снагом својом прети:
Да ће у ништа светове разнети,
Тако, да ропство саломе на веке,
Устају они...
Њихове очи препуне су надом,
Ватром и сјајном спознајом сазнања
За бољи живот столећа будући.
И бесни борба! Ено град за градом
Пада у руке Претеча Послања!
И све то више, као пожар врући,
Устају они...
Нема коментара:
Постави коментар