Нестор Жучни - Шта сте ви, људи?

 

 

 

 

Шта сте ви, људи?

Слободановић

 

Шта сте ви, људи, кад бесните тако,

Кад један другог зликовски бијете,

Када се сваки туђем злу смијете;

Ви, са којих је многи јадник плак’о,

Шта сте ви, људи, кад бесните тако?!

 

Гле, ено мома, гиздави’ и красни’;

С грудима једрим, усницама рујним,

Пуним дражима пламеним и бујним;

Очи им љупке, погледи им страсни;

Гле, ено мома, гиздави и красни!....

 

Али већ данас, сутра.. или скоро

Чућете звуке самртничког звона-

И.. ко је умро?.. ова или она?-

Видети пратњу где се креће споро..

Ако не данас, сутра... или скоро!

 

Ах, све је ташто, и пролазно све је.

Све током брза самртноме виру.

Па није боље живети у миру,

Но предсмрт своју питати се: где је?

Ах, све је ташто, и пролазно све је!

Смирте се, људи, о тако вам бога!...

 

Смирте се, људи, о тако вам бога!!

Судија чека, Он ће сваког наћи.

Мислите на смрт, па нећете заћи;

А љубићете сваког ближњег свога.

Смирте се, људи, о тако вам бога!!

 

Шта сте ви, људи, кад бесните тако,

Кад један другог зликовски бијете,

Када се сваки туђем злу смијете;

Ви, са којих је многи јадник плак'о.

Шта сте ви, људи, кад бесните тако?!

 

Калифорнија, 1907., окт.