Нестор Жучни - Опали листови..

 

 

 Нестор Жучки:

Опали листови.. 

 

 

У цркви попа зборио је дивно

И сад пред очи излази ми јасно

Високим рјеч’ма, ораторски, гласно

Клео је злато, тешко и масивно..

 

А није прошло неколико дана

Вијест се разне брже од галопа.

Црквена каса бјеше раскована:

Нестало злата...... ал’ јаох… и попа

 

*

Живот је овај за ме посто тмина

И црни, грозан, страховити мрак

Он ми је као паклена дубина,

Гдје нема сунца, свјетлости ни зрак!

 

Још само дужност њему ме притеже

Остало све је дочекало крај..

И шта би било друго да ме веже

За живот овај, …. неживот овај?!

 

*

Бјежаћу тамо, гдје не има људи,

Гдје нема никог да ми руши мир.

Гдје боно срце и крваве груди

Вријеђат не ће овај светски пир!

 

Ридаћу тамо над животом кобним

Којег се сјећам до ситница свих

Мислити много о људима злобним

И горко клети, проклињати њих!