Слободановић
Окланд, Кал.
Писка робља...
Посвећено кнезу Николи
Писка робља и ропске нејачи
Нек не нађе заштитника
свога;
Та робље је за то да се тлачи
И да љуби мача тиранскога.
Оно живи да покорно слуша,
И да стрепи од рођеног даха;
Да премире и гине од страха
Само себе вечно да се
гнуша.
А хтедне ли слободе и права,
И зуцне ли да име окаља
Тиранину, господару своме –
Мач у руке! Па, к’о зрела
трава
О косидба, нека се поваља...
Не праштајте робу ни
једноме!
Нема коментара:
Постави коментар