Молитва Христу
Подај младима снаге да с револтом издрже,
Да се и српско племе ослободи од чуме,
Да слободарски огњи тиранске ланце спрже,
Да нас огреју сунца, сапатници Те куме.
Јер страдали смо грозно. Пола столећа мину
У очају под кнутом демонског пустахије,
Што нам од куће створи моралну олупину,
Где све је угрожено и ништа свето није.
Пробуди црне ризе. Нека звона забрује
Са свих храмова Твојих. Нек’ јече без престанка
Да и засеок сваки Божју истину чује-
Без Слободе нам нема ни среће, ни опстанка!
Охраби колебљиве. Време не чека на нас.
Прохујале су давно сцене с берлинског зида.
Сутра је већ прекасно. Повест се пише данас.
Онима што чекају, подај духовног вида.
Ти си познао, Благи, у обличју човека,
Страшне бездане бола - крст и варварске клине;
И нас су распињали више од пола века
И пљували к’оТебе! Помози, Божји Сине!
21. децембра, 1996. Д. Рајковић
Нема коментара:
Постави коментар