среда, 9. август 2017.

“Боже, Царја храњи!”




“Боже, Царја храњи!”
- (сцена с  Мазурских Језера*)-

Сотнија славних Уралских Козака
Источном Пруском страх сејући свуда,
У клопку зађе, намамљена вешто,
И заста часком не знајући куда…

Лево: безбројне уланске колоне;
Десно: планина одсечна и снежна;
Напред: дубине Језера Мазурских,
А натраг: ландвер… пропаст неизбежна!

Ал’ Рус је јачи од своје несреће;
Он је свој живот прежалио давно;
Треба л’ да страда, - он страда, ал’ ћутке;
Треба л’ да умре, - умире, ал’ славно…

“Последњи плотун!”… командова сотник…
И сто Козака, одважности мушке ,
Последње своје испалише метке
И сами своје поломише пушке.

Ћутање кратко… Мећава засипа…
Ал’ сотник, веран Части и Слободи,
Пред момчад стаје:”Шта волите, децо,
Ил’ срам у ропству, или смрт у води?”

“У смрт за цара! Ура! Ура! Ура!”
Загрме поклич, као гром да паде…
“Хвала вам, децо!”… храбри сотник рече
Па, с “децом својом”, крај језера стаде.

А Пруси лете… У дивљем галопу
Уланске хорде већ се виде јасно;
Време је мрети… Сотник трже сабљу
Диже је увис и закликта гласно:

“Гледајте, Немци, како Рус умире,
Па каж’те вашем Виљему и Фрањи!
……………………………………………….
Козаци, за мном!”… и сви се сурваше
Уз бурни усклик: ”Боже, царја храњи!”


*) из времена прве руске офанзиве.


Војислав Ј. Илић Млађи - Нови крвави цветови



          


Нема коментара:

Постави коментар