“Боже, Царја храњи!”

“Боже, Царја храњи!”

- (сцена с  Мазурских Језера*)-

Сотнија славних Уралских Козака

Источном Пруском страх сејући свуда,

У клопку зађе, намамљена вешто,

И заста часком не знајући куда…

Лево: безбројне уланске колоне;

Десно: планина одсечна и снежна;

Напред: дубине Језера Мазурских,

А натраг: ландвер… пропаст неизбежна!

Ал’ Рус је јачи од своје несреће;

Он је свој живот прежалио давно;

Треба л’ да страда, - он страда, ал’ ћутке;

Треба л’ да умре, - умире, ал’ славно…

“Последњи плотун!”… командова сотник…

И сто Козака, одважности мушке ,

Последње своје испалише метке

И сами своје поломише пушке.

Ћутање кратко… Мећава засипа…

Ал’ сотник, веран Части и Слободи,

Пред момчад стаје:”Шта волите, децо,

Ил’ срам у ропству, или смрт у води?”

“У смрт за цара! Ура! Ура! Ура!”

Загрме поклич, као гром да паде…

“Хвала вам, децо!”… храбри сотник рече

Па, с “децом својом”, крај језера стаде.

А Пруси лете… У дивљем галопу

Уланске хорде већ се виде јасно;

Време је мрети… Сотник трже сабљу

Диже је увис и закликта гласно:

“Гледајте, Немци, како Рус умире,

Па каж’те вашем Виљему и Фрањи!

……………………………………………….

Козаци, за мном!”… и сви се сурваше

Уз бурни усклик: ”Боже, царја храњи!”

*) из времена прве руске офанзиве.

Војислав Ј. Илић Млађи - Нови крвави цветови