Милан М. Петровић - Бадње вече у логору

Бадње вече у логору

Вечерас неће наша пушка пући,

Нити ће бадњак кога да опече.

Ви што сте овде, у тамничкој кући,

Срећно вам било српско Бадње вече!

Ми смо далеко од своје планине.

У туђој шуми бадњак се не сече,

Бадњак је наша радост од старине,

Срећно вам било српско Бадње вече!

Стигло нам, стигло наше вече Бадње

Ноћас ће с песмом анђели да лете,

А сутра зором положиће јагње

Пастири срећни крај колевке свете.

Јагњад су нашу растргнули вуци,

А свеже хумке покриле пастире.

У тору нашем неће белорунци

Свилена руна по земљи да шире.

Немамо сламе са нашега стога,

Слама је наша мирисна и чиста.

Мајка ће Божја зацвилет’ код Бога:

Ни сламу нису прострли под Христа!

Опрости Боже! У ад нас не мећи!

Све што је Србин столећима тек’о

У огањ оде! А Христос ће лећи

На срца наша и биће му меко!

И Бог ће рећи:”О, децо Србије,

Вера је ваша ваш најтврђи бедем,

Којега нико још срушио није

Сићи ћу доле да сужње изведем!”

Кад сутра сунце кроз решетке сине,

Доћи ће витез да нас кући води.

И чуће поздрав, чим врата отшкрине:

“Христос се роди!”- “Ваистину роди!”

Милан М. Петровић