субота, 22. август 2015.

Милан Јоков - Сердар зове своје соколове



Сердар зове своје соколове

Испод старих четинара
шуми Тара плаховита.
А Мојковац, бина стара,
људске крви од земана сита,
очекује битку љуту,
— јер је Ћесару стао на путу.

С једне стене Сердар крилати,
с војском својом разговара,
о Бечу који с Богом рати,
и вери која чуда ствара,
о Церу и Колубари,
— који су сада на Тари:

“Краљ Србије и војска његова,
већ су иза Скадра града,
чекајући праха и олова,
које шаље Француска влада,
јер се на Бојани задња битка бије
— за спас мајке Србије.

“Британска флота у помоћ хита
с топовима и пушкама.
Битка ће бити страховита,
али храбра рука и копља прелама,
данас на Тари, крвавој пољани,
а сутра на зеленој Бојани.

“Ћесарове регименте
испред нас се гомилају,
јер Беч хоће да омете
све планове, који наде дају,
да ће српску војску са Дунава
спасти Тара и Бојана плава.

“Зато ту где смо . . . остајемо
до последњег свог куршума,
јер на Мојковцу битку бијемо,
а то се не сме скренути с ума,
— од које зависи сама слобода
и судбина српскога рода.

“На Косову није нас било,
зато је царство изгубљено.
А сада наше десно крило
сме да буде савијено
— кад умукну задњи бојни крици
и падну сви моји перјаници.

“У памет се, децо Црне Горе,
браниоци раскрснице ове,
да нас сутра браћа не укоре,
и Обилић на свој суд позове . . .
јер никада испод неба плава,
— не умире онај ко спасава.

“Смрт није лака . . . то сви знамо:
боли страшно за секунд који.
Али срамоту осећамо,
и кад се прах са земљом споји . . .
јер тежина таквог чина
— прелази вечно с оца на сина.

“Пред нама су цеви пуне,
а иза нас гробови.
Отаџбина зове, а не куне,
јер су њени бели орлови
— увек спремни да полете
за вечите српске аманете.

“Србија нас чека крај Бојане,
и док се она ту сконцентрише,
ми јој крвљу својом видамо ране
за дане боље и наде више,
када ћемо, наслоњени на британску флоту,
-наставити своју славну Голготу.

“Ту су нам част Немци доделили,
да битку задњу с њима бијемо,
како би њиховој тевтонској сили
казали што умемо и смемо
— док на нашим прсима
последњег метка има.

“Дошао је славни и суђен дан
да испијемо задњу чашу.
И ако свако буде великан
свршићемо славно мисију нашу,
јер је данас плаха Тара
— што беху јуче Гласинац, Цер и Колубара.

“,Нема никог да нас причести,
нити клетвом уплаши.
Ћесар ће чути наше исповести,
када уз Тару пројаши . . .
— зато у бојне редове, борци,
мрки моји Црногорци!”

Војска се разви у бојни строј,
док Тара мутна тече.
Почиње задњи крвав бој
на наше свето Бадње вече.
А сердар Јанко од среће плаче,
јер се натраг нико не помаче,

И јер горди Ловћен не умире
све док с танких струна плачу лире!

Милан Јоков




Гласник Српског историско-културног друштва “Његош’’

Јуни 1960  







Нема коментара:

Постави коментар