У
градини српској
У
градини српској
Замирио
цв’јет,
Зефирак
му благи
Управио
л’јет,
И мирис
му пон’о
У
Србинов крај,
Да оживи
славе
Успавани
рај …
Да
озари путе
Кроз ту
тамну ноћ –
Гдје
Србина чека:
Величанство,
моћ …
….Ој,
зефире благи,
Нас
миљенче драг!
Из
градине цвјетне
Шири
мирис благ …
И причај
нам, причај,
Кроз ту
тамну ноћ:
Ох, кад
ли ће Српству
Б’јели
данак доћ’?...
Бос.
Петровац Богдан Крајишник
Босанска
Вила бр. 1 1901
Нема коментара:
Постави коментар