Зета
О света Зето, краљице наша стара,
У твоме ђердану од бисера чиста,
Што га Србин, горди, кроз векове ствара,
Алем камен драги као сунце блиста.
Из јелека Твога сливена од крви,
Витезови српски озидаше славу.
Кроз Суторман тврди осветници први,
Краљевини дичној крунисаше главу.
Сада ниси, више, малена и сама,
Па из српске куће, мајко, да те гоне.
Заборава не сме да Те крије тама
И да деца твоја вечно сузе роне.
Милисав М. Рајковић
Гласник Српског историско-културног друштва “Његош’’
Децембар
1958,
Нема коментара:
Постави коментар