четвртак, 6. август 2015.

Јелена - О Ф!

О Ф!

Опет  те видех, џанум кадо, жељо моја,
Видех те ја.
Јараби, шућур!¹ Да сам срећан, кузум ханум,
Мармара зна;
А Рум-Или ² је опевала срећу моју,
Састанак тај;
Анадол, опет, вас у чуду, узвикује:
Ашколсун³ Вај!
Јербо и Камбер и Арзија, двоје драго,
Вид’ли се пре:
Желели су се шест година, ми, џанум кадо,
Још озго две.
Али тако ти оне среће, кад ти рекох:
Волим те ја;
Тако ти јада, кад нас растави црни к’смет,⁴
Судбина зла,
Хајд’  прогугучи, вај гугутко, зашто ћутиш!...
Дертли⁵ си сад,
Кад нам тице севдах поју, радост пева
Васцео град;
И кад Мармара* од радости далге⁷ баца
На Златни Рог;
И када Босфор од милости дотиче се
Конака твог!
Оф! Џанум кадо, жељо моја, сад на лицу
Дерт ти је клет,
Кад се смеје с моје среће небо, земља,
Васцео свет!!




¹ Господе, хвала
² Румелија
³ Браво
⁴Срећа
⁵Брижна
*Мраморно море
⁷Талас


Јелена


 Српски књижевни гласник књига III  бр.3   1. август 1901.








Нема коментара:

Постави коментар