Ноћна сјена
Ко празна сјена свемира
на небу мјесец бл’јед,
под њиме раван цакли се
и шкрипи крути лед.
Свуд пустош – само бијели се
у даљи стари двор,
пред двором голем самује
и шути мрки бор.
Божо Ловрић, Минхен
Босанска Вила бр. 11
1909.
Нема коментара:
Постави коментар