Љубомир А. Булатовић-Ибријски - Радоју Рогановићу – Црногорцу

Радоју Рогановићу – Црногорцу 

Српском пјеснику

Дивне пјесме слози вијеш и слободи рода свога,

А у њима славиш, дижеш, дјела рода јуначкога.

Звуци твоје лире звучне одјекују на све стране,

Пјевајући муке, патње, славне борбе и мегдане.

Родољубља светим жаром твоја дише пјесма свака,

Описујеш дјела дивна родољуба и јунака.

Пјеваш дјела витезова, што одњиха земља ова,

Црногорска славиш дјела, славиш дјела Србинова.

За народ ти мушко срце у пјесничке груди бије,

Те с тога ти о народу само лира пјесме вије.

Дижеш народ, славиш народ и крваво ст’јење ово,

У коме је све уздање, све надање Србиновово. —

И хероје старе славиш, што су свагда крвцу лили,

Да слободу сачувају у крш овај свети, мили.

Њихна дјела и прегнућа одупрет’ се врагу зломе,

Ти си дивно опјевао — „Царев-Лаз“ је свједок томе.

Па нек’ ти је слава за то, дичне земље дични сине,

Дуго љета још пјевао слави своје домовине! —

Пјев’о дуго, пјев’о много, а Бог нек те чува свети,

Преко гора, преко мора нека твоја пјесма лети!...

Љуб. Булатовић-Ибријски

"Луча" 1898.