Ђуро Т. Перовић - Богу

Богу

Боже свети, Боже благи,

Створитељу св’јета б’јела,

Ком’ се клања све животно,

И велича чудна дјела:

Допусти ми да са страхом

Винем молбу Теби горе,

А са њоме жеље живе,

Што ми младо срце море.

Нећу тражит’ танке куле,

Нити сјајна двора,

Ни раскоши, у којој бих

Уживати мора’;

Нећу тражит’ ћорде бритке,

Ни златна ханџара,

Нит’ икакве бојне спреме,

Којом с’ враг обара;

Нећу тражит’ врана коња,

Ни сребра, ни злата,

Ни колајне, што достој'ни

Носе око врата. —

Већ слободу, слободу ми

Милом Српству пружи,

Које за њом изодавна

Непрестано тужи.

Слободу нам, Боже свети,

Слободу нам амо,

Јер узалуд сва та блага,

Кад ње неимамо.

Молим Ти се, Творче свјета,

Чуј ми молбе глас: —

Измученом српском роду

Што пр’је пошљи спас!

Из рукописа † Ђура Т. Перовића

"Луча" 1898.