Вељко Радојевић - Ђевојка и прстен. *)

Ђевојка и прстен. *)

(Из збирке Вељка Радојевића)

Иза града Цариграда

Вода извире.

Ту долази млада мома

Воде узимље.

Мирко јој се с града баца

Златном јабуком:

„Узми, момо, ту јабуку, —

Бит’ ћеш за мене“.

Проговара млада мома

Искрај водице:

,,Нит’ ћу тебе нит’ јабуку,

Нит’ сам за тебе“.

Иза града Цариграда

Вода извире.

Ту долази млада мома

Воде узимље.

Мирко јој се с града баца

Златним ђерданом:

„Узми, момо, златни ђердан,

Бит’ ћеш за мене“.

Проговара млада мома

Искрај водице:

„Нит’ ћу тебе, ни твој ђердан,

Нит’ сам за тебе“.

Иза града Цариграда

Вода извире.

Ту долази млада мома

Воде узимље.

Мирко јој с града баца

Златним прстеном:

„Узми, момо, златан ирстен, —

Бит’ ћеш за мене“.

Проговара млада мома

Искрај водице:

„Узећу твој златан прстен —

Ја сам за тебе!“

*) Оваквих пјесама, што женске пјевају, има доста по приморју. Ми обраћамо на њих особиту пажњу купљача народних умотворина. Истина је да има народних умотворина по свима нашим листовима побиљежених, те купљач не зна, да ли је која побиљежена или није. Али у овом случају боље је и десет већ штампаних побиљежити него једну нештампану пропустити; тијем више, што се може трефити која варијанта много боља од прве.

Уредништво, 

“Нова Зета”  1889.