Ора’
Врх камена
Богодана
Диван Ора’
шири лет;
Дивна нада,
нада сјајна, —
Дивом диви
ц’јели св’јет...
Њега сунце
златом ниже,
Бисером Га
кити ноћ, —
И Ора’ се к небу
диже...
Бог Му даје
своју моћ!
На Српски је
кам поника’, —
То је
српског рода род;
Од ђедова Он
је вика’
Дават’
Српству сјајан плод.
Српска душа
познаје Га,
Познаје Га
стар и млад, —
Ој, вјекови
знаће Њега: —
Братске
слоге то је над!
Н. Љубиша
"Луча" 1898.
Нема коментара:
Постави коментар