Никола Ст. Љубиша - Мајске ноћи

Мајске ноћи

Са мном испод руке св’јетле мајске ноћи

По алеји густој шетала си ти...

Облак скрио бјеше лазурне ти очи;

А са душе слатки одлећели сни!

На маленој клупи уморни смо сјели,

Ја ти витог тјела обавио струк ...

Тихи шапат лишћа ми смо разумјели,

Разумјели Неве човјечији звук.

На брезовој грани славуј пјесме пјева’,

Но радости наше не пробуди он; —

Друге пјесме ја сам, друге пјесме спјева’ —

Тек сад разумијем гласит монотон!

Преминули дани и године дуге,

Сујета ми св’јета уби души моћ;

Не осјећам више радости, ни туге; —

Остави ме рано св’јетла мајска ноћ!

Исте пјесме славуј пјева ка’ и тада...

Исти шапат лишћа и валова звук;

Но их разумјети ја не могу сада,

Ка’ када ти вити обавијах струк!

Ник. Ст. Љубиша

"Луча" 1898.