Живот
Шта је живот? — Стаза окићена цв’јећем,
Што ’но љупки
поглед
нашем
оку
даје;
Цв’јет,
што
лажном
слашћу
пуни
наше
груди,
А у коме
чемер
скрива
се
и
сјаје...
По цв’јетноме путу
— занешени сјајем —
Боса нам се
нога
у
напријед креће,...
Немилосно гази по
оштроме
трњу,
Што га тајно
скрива
мирисаво цв’јеће. ...
На оштроме путу
свладан
тешким
болом
Оточене крви и
љутијех
рана —
Уморени путник уморено
пада
На бодљике оштре
трновијех грана...
... И преварен надом, погружен у лицу,
Проклиње му душа
и
стазу
и
цв’јеће —
И савладан буром он
се
с
нова
диже
И по оштром
трњу
напријед се
креће....
Бос. Петровац Богдан
— Крајишник
"Луча" 1897.
Нема коментара:
Постави коментар