Симо Шобајић - Гробови

Гроб0ви

По пољима пустим у сумрачје прво,

Када погне главу и цв’јеће и трава,

Мој дух самац лута, к’о умрла душа,

Кроз гробовље суро вјечног заборава.

И на хумке свете из херојског доба,

Што на бр’јегу травном деценија броји,

К’о да слуша тајне немуштога гроба,

Он усамљен стоји...

А сјенке се купе и промичу журно —

Оружије сија, гром с поносне главе...

Са светога прага са камења хите

У долине мртве, долине крваве —

Чуј убојне клике!... По пољима тавним

Још могиле зборе: гдје јуначки паше

За слободу свету, за дом и огњиште,

Храбри див-јунаци отаџбине наше!...

Споменици славни! кроз стољећа бурна

Ваша чела мрачна дрска рука пара —

Ал’ споменик сјајни у срцима нашим

Нико не обара!

Никшић                    Симо Шобајић

"Луча" 1898.