Никола Ст. Љубиша - Из Бајрона

Из Бајрона

Тебе кад притисках уза своје груди,

Бијах миран судбом, пун љубави, среће,

И нико нас, мишљах, раставити неће —

Ал’ пре смрти ево раставише људи.

Па нек те растави са мном људска злоба,

Ја ћу тужним срцем с тобом се разићи;

Али твој лик, душо, са мог срца дићи

Нико вјеруј неће, нико до мог гроба... 

И ако устанем из те гробне таме,

И у вјечни живот прах се наш пробуди

Опет ће ми чело бит’ на твоје груди,

Јер гдје тебе није, нема раја за ме.

Ник. Ст. Љубиша

“Луча” 1900.