С - Уз пехар

Уз пехар

Дан за даном нагло јури, —

Ко’ на крила вр’јеме лети,

Будућност нам из далека

Теготама многим пр’јети. —

Прецвјетаће младост наша,

Што нас сада тако краси, —

Ослабиће т’јело наше,

Објелиће мрке власи.

Па сад пијмо, док нас младост крјепи —

Нек весело теку часи л’јепи!

Крчмарице вина амо,

— Али нек му нема мана, —

Нек опија к’о ватрени

Твој пољубац са усана. —

Погледом си твојим жарким

Запалила срца наша,

Па тај пожар гасићемо

Рујним вином из тих чаша.

Пијмо, пијмо док нас младост крјепи —

Нек весело теку часи л’јепи!

Дај пехаре миле амо

Нек се рујно вино лије —

Па и пјесма нек одјекне

Несташније, веселије.

А дође ли кадгод вр’јеме,

Да морамо и крв лити —

Пјевајући пјесме ове

И ми ћемо полетити;

А ‘паднемо л’ — ко см’је уздисати ?

Та дивно смо знали живовати!

С

"Луча" 1895.