Гуслима*)
Кад се Србин с борбе враћа
У свој мили српски дом,
Најприје се пјесме лаћа, —
Да опјева славу с њом.
Када слави име крсно,
Са гуслама слаже пој,
Пјева дивно и изврсно!
Напомињућ’ сваки бој.
Пјесма би му мукла била,
Да не здружи с њима глас —
С гуслама му српска вила,
Напомиње рода спас.
Гусле су му кријепиле,
У десници љути мач;
Оне су га тијешиле —
Блажили му јад и плач.
Гусле су му напајале
Надом светом мушку груд –
Оне су га потицале,
На прегнуће и на труд.
Здраво да сте гусле наше,
Веселите српски род,
Уз вас звече рујне чаше,
Уз вас Србин слави год...
*) Ову сам пјесмицу добио од г. учитеља М.
Вукића, а предао му је овај наш млади пјесник, Србин католик из Бара. Ур.
"Луча" 1897.
Нема коментара:
Постави коментар