Мајци
Ријеч света!
кад т’ изустим,
Сладе ми се
усне моје,
Сваког пута
кад те зивне
Мајко! –
мило чедо твоје –
Покле си ме
на св’јет дала,
Тебе зов’јах
дању ноћу;
Мајко, и
сад, док си жива,
Вапити те
увјек хоћу.
У радости и
у тузи
Најпре тебе
мајко тражим,
Тим именом
сваку жалост
Са мојега
срца блажим.
Па и онда,
мајко слатка!
Кад оставиш
твога сина:
Лијућ сузе
звати ћу те
Дижућ очи
пут висина.
Док се
стобом опет здружим,
Вапит ћу те,
мајко моја,
Док ћеш
примит синка твога
У наручја
мила твоја.
У Бару (Црна
Гора), 1894. Мијо (Мило) Јововић
“Slovanski
Svet” štev. 18 1894.
Нема коментара:
Постави коментар