Мило Јововић - Мајци II

Мило Јововић

Мајци

Мајко моја, мајко драга!

Сврху свега ја те волим,

И за то се сваког дана

За те драгом Богу молим.

Молим му се, да још дуго

Ти поживиш сретна здрава,

Јер твој живот, твоје здравље,

Највећа је моја слава.

Кад ме свлада јад и туга,

И клоне ми свака нада,

Ти ме онда тјешиш мајко,

Ти ми бришеш сузе тада.

Док сам био неодрасли,

Штитница си моја била,

Па и сада исто тако

Увјек иста, мајко мила!

У бол’јести и невољи,

Ко је ближе моје ложе?

Чија рука као твоја

Помоћ сину дати може?

Кад затруби бојна труба,

И зове ме у бој љути,

Ти ме пратиш и соколиш

Благосиљућ по сто пути.

Зато мајко, моја мила,

Док крај буде и мом жићу,

Теби увјек благодаран

Сврху сваког на св’јет бићу.

Зато мајко, моја мила,

Сврху свега ја те волим,

И за то се сваког дана

За те драгом Богу молим.

Бар (Црна Гора), 1898.

М. Јововић

“Голуб” бр. 14  1898.