субота, 10. фебруар 2018.

Мило Јововић - Мајци II



Мајци

Мајко моја, мајко драга!
Сврху свега ја те волим,
И за то се сваког дана
За те драгом Богу молим.

Молим му се, да још дуго
Ти поживиш сретна здрава,
Јер твој живот, твоје здравље,
Највећа је моја слава.

Кад ме свлада јад и туга,
И клоне ми свака нада,
Ти ме онда тјешиш мајко,
Ти ми бришеш сузе тада.

Док сам био неодрасли,
Штитница си моја била,
Па и сада исто тако
Увјек иста, мајко мила!

У бол’јести и невољи,
Ко је ближе моје ложе?
Чија рука као твоја
Помоћ сину дати може?

Кад затруби бојна труба,
И зове ме у бој љути,
Ти ме пратиш и соколиш
Благосиљућ по сто пути.

Зато мајко, моја мила,
Док крај буде и мом жићу,
Теби увјек благодаран
Сврху сваког на св’јет бићу.

Зато мајко, моја мила,
Сврху свега ја те волим,
И за то се сваког дана
За те драгом Богу молим.

Бар (Црна Гора), 1898.

М. Јововић



“Голуб” бр. 14  1898.












Нема коментара:

Постави коментар