Братимство
Нема те
моћи, нема те силе
Која би
могла на пут ми стат’;
Да ме
раздвоји од браће миле,
Да с њим
водим мржњу и рат.
Је л’ Србин
само, па то је доста –
Крвца је
иста, један смо сој,
Његове
вјере, његова поста
Ја се не
дирам – братац је мој.
Како с’ ко
крсти мени не смета,
Ил’ како с’
клања то нећу знат:
Свакоме
вјера нека је света,
А ја ћу с
братом да будем брат.
Братинска
љубав, она нас грли,
Она нам
пружа најјачу моћ,
Са њом ће
срећа уз нас да хрли,
С њом ћемо
циљу жељеном доћ.
Брат ми је
мио – к’о рекох прије
На страну
вјера, један смо род,
Исто нам
срце у груди бије,
Од истог
стабла један смо плод.
Нема те
моћи, нема те силе,
Која би
могла на пут ми стат’,
Да ме
раздвоји од браће миле,
Да с њима
водим мржњу и рат.
Бар Мило Јововић
Нема коментара:
Постави коментар