Само слога Србина спасава
У
слози се лакше сносе јаде,
Слогом
ћемо ране извидати:
Руку
руци нек брат брату даде,
Па
ће срећа роду да процвати
Јер
уз слогу ниче љубав права:
Само
слога Србина спасава.
Нек се мржња у понор стровали
Јер
је она опако оруђе,
Жарка
љубав нека се распали
И
у брацка срца нека уђе.
Раздор
клета нек се избјегава:
Само
слога Србина спасава.
Прутић
један дâ се скршит лако;
Ал'
не кад се више скупа сложе,
И
са браћом исто бива тако,
Кад
су сложни, ко их срушит може?
Ни
од кога не имаду страва:
Само
слога Србина спасава.
Неслога нас свијех опомиње
Како
с ње се наше царство сруши
Њу
Косово и данас проклиње,
Па
нек и нас заболи у души.
Слога
браћо нек се обожава,
Она
само Србина спасава
Мило Јововић
Бар
(Црна Гора) 1896.
“Голуб” бр. 9 1896.
“Голуб” бр. 9 1896.
Нема коментара:
Постави коментар