Мило Јововић - Љубав к роду

Мило Јововић

Љубав к роду

Све што мене окружује,

Подражује срце моје,

И савјет ми ови даје:

Љуби, љуби Српство твоје.

Зора рујна кад заруди,

Кад је оспу зраци благи;

Дивна ми се жеља буди,

Да ја љубим свој род драги.

Уздигнем ли очи горе,

Видим небо плаве боје,

По њем зв’језде к’о да зборе:

Љуби , љуби, Српство твоје.

Тихи вјетрић, мирис цв’јећа

И птичији пој умилни,

Све ме благим гласом сјећа,

Да ја љубим свој род силни.

Звона света кад забрује,

Глас анђелски шапће тио,

И с неба ми навјешћује,

Да ја љубим свој род мио.

Муња небом кад засине

И гром пукне смртоносни,

Жеља ми се и тад вине,

Да ја љубим род поносни.

Ах! ко не би љубио те,

Мили српски завичају!

Пун си славе и дивоте,

А подобан за ме рају.

Бар, (Црна Гора) 1897. год.

Мило Јововић

“Голуб” бр. 11 и 12    1902.