среда, 07. фебруар 2018.

Мило Јововић - Љубав к роду




Љубав к роду

Све што мене окружује,
Подражује срце моје,
И савјет ми ови даје:
Љуби, љуби Српство твоје.

Зора рујна кад заруди,
Кад је оспу зраци благи;
Дивна ми се жеља буди,
Да ја љубим свој род драги.

Уздигнем ли очи горе,
Видим небо плаве боје,
По њем зв’језде к’о да зборе:
Љуби , љуби, Српство твоје.

Тихи вјетрић, мирис цв’јећа
И птичији пој умилни,
Све ме благим гласом сјећа,
Да ја љубим свој род силни.

Звона света кад забрује,
Глас анђелски шапће тио,
И с неба ми навјешћује,
Да ја љубим свој род мио.

Муња небом кад засине
И гром пукне смртоносни,
Жеља ми се и тад вине,
Да ја љубим род поносни.

Ах! ко не би љубио те,
Мили српски завичају!
Пун си славе и дивоте,
А подобан за ме рају.

Бар, (Црна Гора) 1897. год.

Мило Јововић


“Голуб” бр. 11 и 12    1902.










Нема коментара:

Постави коментар