Мило Јововић - Слога (Акростих)

Мило Јововић

Слога

(Акростих)

Само слога Србина спасава,

А неслога обара у јаде;

Мржња клета руши, - уништава.

Од чег’ наша стара слава паде.

Само слога болове нам блажи,

Лишимо се мржње и раздора,

Општа љубав милу браћу снажи,

Градиво је најлепшег узора.

Ак’ желимо мило роду среће,

Сјетимо се тог златног оруђа,

Роду ништа тад нахудит’ не ће,

Братска љубав кад нам грије груђа.

Изгонимо мржњу с нашег тора,

Нек’ нас сл’еди спасоносна слога,

Ак’ желимо да нам сване зора,

Св’јетла зора и благослов Бога.

Путем слоге слава роду клије,

Ајд’мо дакле циљу праве среће;

Света љубав нек’ нам груди грије,

Адске змије нахудит’ нам не ће.

Вазда сложно као браћа права,

А слога је која нас спасава.

Бар                       Мило Јововић

“Голуб” бр. 16  1907.