Жеља
Где нам
пропаст роду прети,
Где глас
трубе у бој зове,
Српске синке
соколове
Да покажу
своју моћ;
Где се чује
звек ханџара,
Где се крвца
за род лије;
Тамо ми је
најмилије, -
Тамо желим
на мах поћ.
Где је мука
и страхота,
Где се чује
гром пушака,
Желио бих и
ту бит’.
Јер је
слатко за род пасти,
На пољани у
сред боја;
То је дивна
жеља моја,
Ту ћу своју
крвцу лит’.
Па кад панем
за род мили,
Кога љубим
силно, жарко,
Као Милош,
као Марко,
Као стари
витез Југ.
Потомство ће
тада рећи:
Род бранећи
он је пао;
Он је
Српство љубит’ знао,
Што ј’
Србину свети дуг.
Бар Мило Јововић
“Голуб” бр.
8 1907.
Нема коментара:
Постави коментар