Није
Србин...
Није
Србин кукавица
К'о што
мисле неки људи;
Срце му
је соколово,
Његове су
челик груди.
Није
Србин плашљивица
К'о што
мисле неке рђе;
Он се
ником не поклања
Нити
тражи милосрђе.
Није
Србин издајица ––
Вјеран
свом је завичају;
Као сунцу
сјајни зраци,
Као
анђели божјем рају.
Није
Србин скиталица
Да по
св'јету хљеба проси;
Сиромашан
у свом дому ––
Ал се
дичи и поноси.
Није
Србин варалица,
Нит' се
криво роду куне,
Божјег
страха и љубави
Његове су
груди пуне.
Но
је Срба од постанка
Вазда
љубав заносила:
Род
љубити и за њ' мр'јети
Брига му
је света била.
И да
Српство мило шири,
Својом
браћом да се здружи;
Сузе роду
да отаре
Да никада
не затужи.
У
Бога је полагао
Своје
среће узданицу,
Да му
кр'јепи с благословом
Мач
јуначки и десницу.
Па ће и
Бог добри дати,
Њему што
он смјерно проси:
Да се
опет сјајном круном
Славно
дичи и поноси.
Бар (Црна
Гора) Мило Јововић
“Голуб” бр.
11 и 12
1895.
Нема коментара:
Постави коментар