Мило Јововић - Ко да ме гони?...

Мило Јововић

Ко да ме гони?...

Ко да ме гони, ко да ми пр’јети,

Ко да ме спута к’о худог роба?

Кад сам већ готов борит’ се, мр’јети

За српски понос у свако доба.

Слободу златну ко да ми дира?

Кад то је моје највеће благо,

У њој уживам највећег мира

Она је моје мезимче драго.

Ко да ми вр’јеђа у аманете

Дједова милих, дједова славни’?

Самрт  ће тога на мах да срете,

Милошев анџар наћи ће справни.

Роб бити не ћу, кунем се св’јету,

Док овај анџар у руци сјаје,

С њиме ћу казат душману клету

Како се Србин жив не подаје.

С њиме ћу казат да сам ја прави

Потомак славног Милоша, Југа,

Од ког се увјек плаши и страви

Душманин мрски та стара куга.

Ко да ме гони, ко да ми пр’јети,

Ко да ме спути к’о худог роба?

Кад сам већ готов борит’ се мр’јети

За српски понос у свако доба.

Бар                              Мило Јововић

“Голуб” бр. 18  1905.