Мило Јововић - Мало Српче

Мило Јововић

Мало Српче

Још сам д’јете, па не могу

Припасати сабљу бритку,

Са којом је крвну битку

Похађао отац мој.

Још сам д’јете, па не могу

Пуцат грома-џевердара,

Са којим је он обара’

Душманине у љут бој.

Још сам д’јете, па не могу

На Косово да полетим,

Прадједове да осветим,

Што одавно тамо гњу.

Још сам д’јете, па не могу

Да послужи своме роду;

Да се борим за слободу,

За најљепшу славу ту.

Али, али, кад порастем,

Кад ми рука стече снагу,

Знаћу и ја клетом врагу

Показати оштри мач.

Знаћу и ја да полетим

И раширим крила лака,

Гдје је српском царству рака,

Гдје с’ још чује ропски плач.

Још сам д’јете, ал’ од скора

Развићу се снагом мушком,

Па очевом сабљом, пушком,

Бранити ћу завичај.

Жалит’ не ћу крвцу лити,

За част миле домовине,

Зрак слободе да јој сине

И да ропству буде крај.

Бар (Црна Гора), 1898.

Мило Јововић

“Голуб” бр. 8  1898.