Али Риза Даутовић - Дилберке

Дилберке

Сабрао Али Риза Даутовић

V

Зелени се под Тузлом мераја,

На мераји прострта серџада,

На серџади Риза џиримџија;

И он купи од цура џериме.

Свака цура по жут дукат дала,

Сама Фата дизију дуката,

Дилбер Неја и срце и душу.

VI

Прошетала шарен-гаћа млада,

Она шеће боса по снијегу.

Њу ми пита момче нежењено:

“О Бога ти шарен-гаћа млада,

Је ли теби по ногама зима?”

Проговара шарен-гаћа млада:

“Није мени по ногама зима,

Већ је мени по мом срцу зима,

Јер ме мати за нејака дала;

Када оре, једва кући дође,

Када коси, једва косу носи,

Када дрља једва договрља,

Кад спавамо, он бјежи од мене

С тога ми је по мом срцу зима!”

VII

Дворе мела Али-беговица,

Дворе мела, двор’ма говорила:

“Моји двори, остали ми пусти!

Ево данас седам годиница,

Откако сам доведена млада,

Још ја не знам ди Али-бег спава?

Љети спава с коњ’ма на ливади;

А у зиму с коњ’ма у ахарим.

Она мисли нико је не чује,

Ал њу слуша Алибега мајка,

Па је свога дозивала сина,

Те је њему тихо говорила:

“О, Али-бег, једини у мајке,

Зашто не јдеш у одају љуби?”

Њој Али-бег тихо говорио:

“Кад је дошла мени са сватима,

Ја је пођо да је с коња скинем,

Она вели: “не по Богу брате!”

Ја јој пођо да фереџу скинем,

Она вели: “не по Богу брате.”

Ја јој пођо да чизме изујем,

Она вели:”не по Богу брате!

Три пут ме је мати, побратила.”

Босанска Вила   бр.  19  1896.