Милорад Масаловић
“Оче, ти пође на пољане части,
Са сином, што је дораст’о за копље,
Ви ћете, можда, оба славно пасти,
Кад пољем буде никло црно снопље”.
А мени мати вели: “Још си д’јете!
Још твоје груди нијесу за тане,
Видиш ли, сине, поломљене чете
Како се враћу – све у крви ране!”
“Оче, твојега мезимца не куни,
Да кућу чувам – душа ми се буни!”
Разданак бјеше, кад је младић чио
Газио гордо – кроз облаке јаре
Од бојне ватре… На бр’јег Колубаре,
Крв младог дива црн је гавран пио!...
Гор.
“Вјесник” Цетиње бр. 66
1915.
Нема коментара:
Постави коментар