уторак, 5. јул 2016.

К. Ковачевић - Мујо јадовити

Мујо јадовити
(Муслиманска народна пјесма из Крајине)

У Мујаге сина материна,
Зелена му гора око двора,
И у гори зелена ливада.
У ливади камен становити,
Под њим сједи Мујо јадовити,
Сузе рони а градове броји:
Колико је низ море градова,
У сваком сам ноћцу преноћио,
И у сваком љубио дјевојку.
Ниђе мене зора да затече,
Већ код двора Алагине секе,
Ту је мене зора застанула
И жарано огријало сунце:
На чардаку, на меку душеку,
У грљењу и у миловању.
У то доба Алага на врата,
Он на врата, а ја на пенџере,
На пенџере у мермер авлију.
Не преломи’ ноге нити руке,
Нит’ ми пуче копча на чакшир’ма,
Већ ја разби’ седефли тамбуру.
Жао ми је седфли тамбуре,
Жао ми је као десне руке,
Жао ми је ко брата од мајке.
Јаој моја седефли тамбуро,
Јаој Мујин мио разговору.
Доста си ме пута нахранила.
Доста пута жедна напојила,
Измамила дјевојке на пенџер.
Никада те заборавит’ нећу,
Никада те пребољети нећу.

Забиљежио: К. Ковачевић


Босанска Вила бр. 9 1913.









Нема коментара:

Постави коментар